Briga o svom mentalnom zdravlju je i kada svoje emocije smestimo u svoj život, onako kako to radimo sa decom u automobilu. Iako nije pametno da im prepusimo volan zaista nema potrebe da ih strpamo u gepek.
Emocije su psihološki doživljaji fizioloških procesa u mozgu. Poznato je da su osnovne emocije (ljutnja, iznenađenje, tuga, radost, strah, gađenje) urođeni i biološki adaptirani emocionalni sistemi, što znači da za svaku od njih postoji urođena i jasna facijalna ekspresija, kao i određeni psihološki odgovor i tendencija ka akciji. Ostale, složenije emocije (poput krivice, ljubomore, ponosa, stida…), uglavnom stičemo kroz razvoj, učenjem, kroz interakciju sa spoljašnjim svetom i značajnim drugima.
Birajući da budemo svesni svojih emocija biramo da živimo pre svega mentalno zdrav i ispunjen život, čak i onda kada se osećamo loše, odnosno neprijatno. Emocije, bile prijatne ili ne, su višestruko korisne za nas jer služe kao glasnici naših potreba. One nas mogu:
1) informisati o tome šta nam je potrebno i omogućiti nam povratnu informaciju o našim reakcijama;
2) orijentisati u odnosu na ljude i objekte iz spoljašnjeg sveta koji mogu zadovoljiti naše potrebe;
3) podstaknuti i pokrenuti kako bismo se angažovali i zadovoljavali vlastite potrebe. Jedini način da doživimo punoću i bogatstvo svog života jeste da živimo svoje potrebe, koje bez svesti o emocijama ne možemo prepoznavati. Mentalno zdravlje ne podrazumeva da se uvek dobro osećamo, već pre svega znači da dobro osećamo. Kada smo u stanju da dobro osećamo možemo da svesno promišljamo i odlučujemo o tome da li ćemo, kada i na koji način izražavati svoja osećanja i svoje potrebe.
Autor Teksta: Nikola Jovančić – Psiho Sfera Preuzeto sa Moj-Doktor.rs
